Svi su podložni starenju

Svi su podložni starenju

Proživljene godine daju mudrost i životno iskustvo, ali, nažalost, uzimaju zdravlje i životnu vedrinu. Povijena kičma, opuštena ramena, otežano hodanje, otežani pokreti — upravo ovako glumci na sceni glume starije ljude. Niko ne želi da ovako izgleda. Moramo se pozabaviti zdravljem zglobova.

Prema tužnoj medicinskoj statistici, kod svakog drugog čoveka u uzrastu starijem od četrdeset godina je primećena neka patologija zglobova.  A kod ljudi starijih od sedamdeset godina na probleme sa zglobovima se ne žali jedan od desetoro ljudi. Svaki od navedenih problema je propraćen mučnim bolom koji i najjednostavnije pokrete prevara u podvig.  

Pitanje vremena

Međutim, bol nije neprijatelj, već nešto što upozorava da u organizmu nešto nije u redu. Čovek ima  187 zglobova i svaki od njih može da oboli. Kako se to dešava?

Površine zglobova su pokrivene hrskavicom i nalaze se u čvrstoj zglobnoj membrani. Kod zdravog i mladog čoveka hrskavica je čvrsta, a zglobna membrana izlučuje dovoljnu količinu sinovijalne tečnosti koja smanjuje trenje i sprečava oštećenje zglobova, kao što mašinsko ulje u automobilu smanjuje trenje njegovih delova.

Kako stari, tako svaki mehanizam, pa i tako savršen kao što je organizam čoveka, postepeno počinje da se remeti. Elastičnost tkiva, uključujući ligamente, ali i hrskavicu, postepeno se smanjuje, pokreti su ograničeni i izazivaju bol.  Tkivo oko zglobova počinje da otiče, zglobovi su pod upalom, a svakodnevni poslovi, kao što su odlazak na posao, spremanje stana, čak i obično penjanje stepenicama, prerasta u mučenje.

Oboljenja zglobova se mogu podeliti u dve grupe. Mogu se navesti autoimune bolesti (artritisi), od kojih oboljevaju čak i mladi i aktivni ljudi, i degenerativno-distrofičke bolesti, poznate kao artroze, od kojih oboljevaju ljudi starije dobi. Uzrok bolesti je preopterećenje ili traume zglobova. I jedne i druge su posebno opasne bolesti, pogotovu ako su se zglobovi godinama izmenili i postali preosetljivi.

Povećavaju rizik od endokrinih oboljenja, poremećaja razmene materija i utiču na pojavu suvišnih kilograma.

Artroza oštećuje velike i male zglobove, kičmu, razara hrskavicu, oštećuje unutrašnjost

zgloba.  Da bi obnovio oštećeni zglob, organizam na njegovoj površini stvara koštane izrasline. Zglob se deformiše i ubrzo, posle i najmanjeg opterećenja postaje trajno oštećen.

Rad sa greškama

Težeći da se zaštiti od bola, čovek ograničava kretanje, i već do trećeg sprata koristi lift, u prodavnicu ili u poštu koja se nalazi jednu stanicu od kuće, putuje autobusom, a večeri provodi kod kuće. Ovakav metod lečenja proizvodi upravo suprotan efekat. Nedostatak kretanja pogoršava zdravstveno stanje u celosti, povećava rizik od gojaznosti, narušava krvotok u čitavom organizmu, uključujući i glavu, izazivajući glavobolje, zaboravljanje, a u najgorem slučaju demenciju.

Potrebno je polako razraditi zglobove, blago i pažljivo. Vežbe se rade ležeći ili sedeći, obraćajući pažnju na bolove koji se pri tom javljaju.

Omiljene masaže kod artroza su uvek kontraindikovane: nadražuju strukturu zgloba, mogu da izazovu upalu, a čak i rizik od nastanka artritisa.

Štetno je i takozvano „isceljujuće gladovanje“: deficit hranljivih materija ima negativne posledice na zdravlje hrskavice, i zbog toga je neophodna posebna ishrana. Kontrola težine i izbalansirana ishrana su korisni, pa čak i neophodni: suvišni kilogrami povećavaju rizik od nastanka artroze kolena.

Neizbežno je lečenje zglobova, ne podležući reklamama koje govore o zameni prirodnog zgloba za veštački. Bilo kakva operacija je šok za organizam. Pri tom, svaka operacija u većini slučajeva dovodi do kretanja uz pomoć štaka ili do strašnih invalidskih kolica.

Kontakt